Informacione Tehnologije - Srbija

Osvajanje Balkana fiksnom telefonijom

Fiksni telefon se smatra reliktom prošlosti, ali se na srpskom tržištu telekomunikacija, najblaže rečeno vodi hladni rat oko korisnika u oblasti fiksne telefonije. Bitka se bije oko 2,5 miliona pretplatnika koji, na tromesečnom nivou ostvare u proseku oko 1,3 milijardi minuta razgovora.

„Telekom Srbija” i dalje ima najveći udeo na tržištu fiksne telefonije, ali je najofanzivniji igrač kada je o zaključenju novih ugovora iz oblasti fiksne telefonije reč – SBB.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, samo u toku prošle godine oko 150.000 korisnika fiksne telefonije raskinulo je ugovor sa „Telekomom”. Sa SBB-om je nove ugovore potpisalo oko 55.000 ljudi, što znači da je na mesečnom nivou iz „Telekoma” utočište u SBB-u našlo oko 4.500 pretplatnika.

To pokazuju i zvanični podaci RATEL-a. U izveštaju za treće tromesečje prošle godine navodi se da se „broj izvršenih prenosa brojeva u fiksnoj telefoniji na kvartalnom nivou kreće između 17.000 i 18.000, odnosno oko 6.000 mesečno”. Struktura prenosa se ne navodi, ali upućeni u tržište telekomunikacija kažu da se najveći odliv dogodi na relaciji „Telekom” – SBB.

Prethodne – 2015. godine broj korisnika koji su raskinuli ugovor sa „Telekomom”, kada je o fiksnoj telefoniji reč bio je još veći. Nezvanično, 180.000 korisnika „izbrisalo” je svoj fiksni broj telefona iz „Telekomovog” imenika. Sa SBB-om je, na mesečnom nivou, oko 6.000 korisnika potpisivalo novi ugovor.

Zašto je za SBB-u važno povećanje broja korisnika u fiksnoj telefoniji? Zato što novom klijentu, uz fiksni telefon u paketu prodaju i internet i kablovsku televiziju. Što praktično, u većini slučajeva za „Telekom” znači da je „brisanjem” fiksnog broja korisnik izbrisan i za druge vrste usluga koje nacionalna telekomunikaciona kompanija može da mu ponudi.

SBB, je, inače, u vlasništvu američkog investicionog fonda KKR, čije je zaštitno lice bivši šef CIA Dejvid Petreus. Preko svoje ćerke firme „Junajted grupe”, zajedno sa EBRD-om, ovaj američki investicioni fond je u martu 2014. godine kupio SBB.

Osim što je suvlasnik u SBB-u, EBRD je na tržištu telekomunikacija prisutan i preko „Oriona”, koji takođe posluje u oblasti fiksne telefonije. EBRD u „Orionu” od osnivanja ima svoj vlasnički udeo.

Pri tom, EBRD već godinama ne krije da ima nameru da učestvuje u privatizaciji „Telekoma”. I aktuelni direktor EBRD-a za Srbiju Danijel Berg i njegov prethodnik Mateo Patrone izjavljivali su nekoliko puta da su sa srpskim državnim zvaničnicima razgovarali o prodaji „Telekoma”, ali i nekih drugih preduzeća u državnom vlasništvu.

Uostalom, i prvi čovek EBRD-a Suma Čakrabarti ponovio je u septembru prošle godine da je ova finansijska institucija zainteresovana za „Telekom Srbije”.

Svoju zainteresovanost i formalno su potvrdili na tenderu za prodaju „Telekoma Srbije” koji je Vlada Srbije raspisala u julu 2015. godine, a na kom „Telekom” nije našao kupca. EBRD je, zajedno sa „Telekomom Slovenija” bio jedan od zainteresovanih kandidata na tom javnom pozivu.

Na pitanje „Politike” upućeno Rasimu Ljajiću, ministru trgovine i telekomunikacija, da li je za državu sporno to što EBRD, kao suvlasnik SBB-a, „krcka” vrednost „Telekoma“ i preuzima im pretplatnike iz fiksne telefonije, a pri tom ne krije svoju zainteresovanost da kupi „Telekom”, naš sagovornik je odgovorio:

„EBRD je bio zainteresovan za učešće u manjinskom paketu. Ništa dalje se nije odmaklo od početne zainteresovanosti”.

Istovremeno, SBB-u bi za četiri meseca trebalo da stigne i rešenje Komisije za zaštitu konkurencije. Ova kompanija čeka dozvolu koncentracije od ovog antimonopolskog tela, s obzirom na to da namerava da kupi kablovsku mrežu IKOM.

Miloje Obradović, predsednik ove komisije, nedavno je za „Politiku” istakao da je reč o specifičnom predmetu.

„Sticanje dominantnog položaja nije zabranjeno, ali je zabranjena njegova zloupotreba, tako da ako neki učesnik na tržištu ima dominantan položaj ne znači da on narušava konkurenciju”, rekao je Obradović.

Istovremeno, može da se čuje da se u toku ove 2017. godine završava investicioni ciklus fonda KKR-a i da je njihova namera da prodaju SBB. To je u autorskom tekstu za NIN nedavno najavio i Božidar Đelić, koji je trenutno angažovan u konsultantskoj kući „Lazard”, a „Lazard” je, opet, pružao usluge menadžerskog konsaltinga u procesu privatizacije „Telekoma Srbije”.

Regionalno posmatrano, snaga Junajted grupe je u tome što, osim u Srbiji, posluje i u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Makedoniji. To praktično znači da, kada SBB preuzme bivšeg Telekomovog korisnika fiksne telefonije, može da mu ponudi i besplatno telefoniranje sa celim regionom. S druge strane „Telekom” to ne može jer je prisutan samo u Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Usvakom slučaju, 2017. godina će na polju telekomunikacija biti  zanimljiva za ceo region. Nagoveštaj burne godine dao je Hrvatski telekom (HT) koji je pre dva dana kupio „Crnogorski telekom”.

Naime, HT je potpisao ugovor sa „Mađar telekomom” o kupovini 76,5 odsto udela u kompaniji „Crnogorski telekom” za 123,5 miliona evra. Međutim, i hrvatski i mađarski telekom su u vlasništvu „Dojče telekoma” i praktično se dogodila transakcija „u istoj kući”. „Telekom Srbija” na tržištu Crne Gore posluje preko „M:tela”.

Ono što nezvanično može da se čuje je da nemački vlasnik nije bio zadovoljan kako je „Mađar telekom” vodio biznis u Crnoj Gori, gde je „Telekom Srbija” preko „M:tela” značajno uzdrmao njihov tržišni udeo.

„Dojče telekom”, koji je nekoliko puta viđen kao kandidat za preuzimanje „Telekoma Srbije”, nesumljivo je jedan od najvećih igrača na evropskom tržištu telekomunikacija. S obzirom na to da prodaje „Telekoma”, čak ni manjinskog paketa, neće biti (budžetom to nije planirano), više nije pitanje ko će kupiti „Telekom Srbija”, već ko će od Amerikanaca kupiti SBB.